Deca citaju srpsku istoriju, ovo je nacin da je najlakse citaju. Iz ugla jednog desetogodisnjaka, mog sina, gledano, lako je za citanje i interesantno. I tako malo naucimo i nesto iz nase bogate istorije. Jer, "Istorija je uciteljica zivota", ako je za verovati latinskim poslovicama.
Simonida
Simonida je bila vizantijska princeza, koju je njen otac, Andronik Drugi, udao za dosta starijeg srpskog kralja Milutina. U vreme sklapanja braka, Simonida je bila jos devojcica, a brak je sklopljen zarad mira Vizantije i Srbije.
Uvreme dogadjaja ove price Simonida ima deset godina. Devojcica sve vise prihvata Srbiju, ali cezne za svojim ocem i njegovim dvorom. Sa njom su iz Vizantije dosle cetiri dvorske dame da joj budu uciteljice. Stroga Junija skrece devojcici paznju na ucenje. A posle ucenja Simonida ide u setnju gde je ceka njen ljubimac jarac Jaran. Dobila ga je dok je bio malo jare, a kada je porastao rogovima je udarao svakog osim Simonide. Devojcica ima i prijateljicu Petru, zenu iz naroda. Na nju su ljubomorne dvorjanke koje su dosle iz Vizantije. One se dogovaraju kako da vrate devojcicu za Vizantiju, nezadovoljne svojim polozajem u Srbiji. Dolazi Junijin prijatelj Oniko Opukro i kuje zaveru sa Junijom. U medjuvremenu, Milutin odlazi u pohod na Hum i mala Simonida ostaje nezasticena.Oniko Opukro pokusava da je ubedi da dolazi sa dvora njenog oca, ali mu devojcica ne veruje. Kada je krenula u setnju Oniko opet pokusava da joj pridje, medjutim, dotrcava jarac i udara ga po ledjima jer ne dozvoljava da neko pridje Simonidi. Posle toga Oniko opet ubedjuje devojcicu da dolazi sa carskog dvora i pruza joj zlatnu statuu. Bila je to njena igracka, statua boginje Zoe, i Simonida poverova Oniku da je prijatelj njenog oca. Javi joj se velika zelja da vidi oca, ali je mislila da joj Milutin to ne bi dozvolio. Junija je ubedjuje da ide za Vizantiju dok Milutin nije tu i da on o tome nista nece da sazna. Krenule su na put kocijom, a verna Petra je, naslutivsi da se radi o nekoj prevari, krenula sa njima sakrivena na zadnjoj strani kocije. Jarac Jaran je potrcao za kocijom. Kocija se posle nekog vremena voznje zaustavila, a neko je kraljicu izvukao napolje. Kocija je produzila svoj put a Simonida se nasla ispred grupe bandita, a tu je bio i Oniko Opukro koji je brojao zlatnike dobijene za obavljen posao. Simonida shvati da nije trebala da mu veruje. Neocekivano se pojavljuje Petra koja macem pokusava da spase svoju kraljicu. I jarac Jaran se pojavi i svom snagom udari Onika. Napadaci su savladali Petru i njihov vodja je nameravao da ih ubije. Ali tada se pojavljuje iguman Danilo i drenovim stapom uspeva da savlada sve napadace. Simonida i Petra su oslobodjene i njihov spasilac iguman Danilo krece da ih otprati do dvora. Simonida ce kasnije saznati da je Danilo bio jedan od najboljih boraca kralja Milutina i da je sve napustio i otisao u Hilandar. Na povratku u dvor nailaze na smesan prizor: Oniko Opukro je na drvetu a Jaran stoji ispod i ceka ga da sidje. Uz ojasnjenje igumana Danila, kralj Milutin oprasta Simonidi pokusaj bekstva. Dozvoljava joj da ide u Vizantiju i posecuje oca. Statua boginje Zoje bila je vracena na carski dvor jer je odatle bila ukradena, po zelji kraljice Simonide. I pored velike razlike u godinama, Simonida do kraja ostaje sa Milutinom i neguje ga kad je bio na samrti.
Simonida
Simonida je bila vizantijska princeza, koju je njen otac, Andronik Drugi, udao za dosta starijeg srpskog kralja Milutina. U vreme sklapanja braka, Simonida je bila jos devojcica, a brak je sklopljen zarad mira Vizantije i Srbije.
Uvreme dogadjaja ove price Simonida ima deset godina. Devojcica sve vise prihvata Srbiju, ali cezne za svojim ocem i njegovim dvorom. Sa njom su iz Vizantije dosle cetiri dvorske dame da joj budu uciteljice. Stroga Junija skrece devojcici paznju na ucenje. A posle ucenja Simonida ide u setnju gde je ceka njen ljubimac jarac Jaran. Dobila ga je dok je bio malo jare, a kada je porastao rogovima je udarao svakog osim Simonide. Devojcica ima i prijateljicu Petru, zenu iz naroda. Na nju su ljubomorne dvorjanke koje su dosle iz Vizantije. One se dogovaraju kako da vrate devojcicu za Vizantiju, nezadovoljne svojim polozajem u Srbiji. Dolazi Junijin prijatelj Oniko Opukro i kuje zaveru sa Junijom. U medjuvremenu, Milutin odlazi u pohod na Hum i mala Simonida ostaje nezasticena.Oniko Opukro pokusava da je ubedi da dolazi sa dvora njenog oca, ali mu devojcica ne veruje. Kada je krenula u setnju Oniko opet pokusava da joj pridje, medjutim, dotrcava jarac i udara ga po ledjima jer ne dozvoljava da neko pridje Simonidi. Posle toga Oniko opet ubedjuje devojcicu da dolazi sa carskog dvora i pruza joj zlatnu statuu. Bila je to njena igracka, statua boginje Zoe, i Simonida poverova Oniku da je prijatelj njenog oca. Javi joj se velika zelja da vidi oca, ali je mislila da joj Milutin to ne bi dozvolio. Junija je ubedjuje da ide za Vizantiju dok Milutin nije tu i da on o tome nista nece da sazna. Krenule su na put kocijom, a verna Petra je, naslutivsi da se radi o nekoj prevari, krenula sa njima sakrivena na zadnjoj strani kocije. Jarac Jaran je potrcao za kocijom. Kocija se posle nekog vremena voznje zaustavila, a neko je kraljicu izvukao napolje. Kocija je produzila svoj put a Simonida se nasla ispred grupe bandita, a tu je bio i Oniko Opukro koji je brojao zlatnike dobijene za obavljen posao. Simonida shvati da nije trebala da mu veruje. Neocekivano se pojavljuje Petra koja macem pokusava da spase svoju kraljicu. I jarac Jaran se pojavi i svom snagom udari Onika. Napadaci su savladali Petru i njihov vodja je nameravao da ih ubije. Ali tada se pojavljuje iguman Danilo i drenovim stapom uspeva da savlada sve napadace. Simonida i Petra su oslobodjene i njihov spasilac iguman Danilo krece da ih otprati do dvora. Simonida ce kasnije saznati da je Danilo bio jedan od najboljih boraca kralja Milutina i da je sve napustio i otisao u Hilandar. Na povratku u dvor nailaze na smesan prizor: Oniko Opukro je na drvetu a Jaran stoji ispod i ceka ga da sidje. Uz ojasnjenje igumana Danila, kralj Milutin oprasta Simonidi pokusaj bekstva. Dozvoljava joj da ide u Vizantiju i posecuje oca. Statua boginje Zoje bila je vracena na carski dvor jer je odatle bila ukradena, po zelji kraljice Simonide. I pored velike razlike u godinama, Simonida do kraja ostaje sa Milutinom i neguje ga kad je bio na samrti.
