Grozon, knjizica za mladje predskolce

                  Citamo Grozona

Razne knjizice smo imali u rukama ali nismo videli bolje odusevljenje nego kad smo citali Grozona. Moja devojcica od pet godina je veoma brzo naucila celi tekst napamet. Po celi dan je nosila knjizicu sa sobom, cak je i zaspala drzeci je pored sebe. Grozon kao cudno bice, za koje je imala komentar da je strasan, ipak je izazivao smeh.

            "Ima gruba kolena

                      i krive prste,
                     na vrhu njuske kvrgu otrovne vrste."

Na ovaj deo "kvrgu otrovne vrste" ona bi rekla "bljak", ali se ipak smejala. I naravno, usledila su pitanja tipa da li takvo stvorenje stvarno postoji, da li hoce da pojede dete...Cak je imala komentare da ce jednog dana da napise i ona knjigu i da objasni da Grozon nije strasan. Videli smo da postoji i sledeca knjizica "Grozonovo dete" i obecali smo da je to sledece sto ce da dobije. Jedva ceka, svakodnevno prica o tome kako cemo da citamo.  

Pesma o prolecu , Vidoe Podgorec

                             Hiljade cvetova na jednoj grani

Jedne noci tihe, juzne, 

dok su se deca lepo ljuljala

na krilima snova,

u basti, iza poslednjih seoskih dvorista

sa ogradama od plotova,

rodilo se na jednoj tresnjinoj grani

hiljade neznih cvetova.

Prvo im sunce pokuca

na prozorcice, ko gost uzbudjen.

-Dobro jutro- sapnu im i udje,

pa poce boje da im deli-

obilje rumenih, ruzicastih, belih

i tiho da veze proleca lik

po svim njihovim laticama-

neznim, paperjastim salveticama.

Hiljade cvetova,

hiljade zvoncica zvukova skrivenih,

tananih sanja,

rosom umivenih

i lepo naseljenih

po granama visanja.

Da budu gosti prvi pohitase pcele,

tu se nadjose u tren i leptirovi.

Ptice skakucu, pa su i kolo povele,

pevaju i uzlecu do predela novih -

od njihove pesme sto se nebom cuje

svi cvetovi trepere i tiho bruje.

Hiljade cvetova ko da pevuse,

hiljade belih maramica

rasirenih da se suse

masu sa grana stare kruske.

Vetric siri krila iznad grana,

umiljato im nesto sapuce

dok jezdi tako do svoje kuce

il leti do nekog gnezda,

il plovi da nadje mirnu luku.

A dete cezljivo gleda u jabuku,

oci mu zasjale

i misli

kako su joj na grane nocas pale

hiljade najsjajnijih zvezda.