Ova knjiga je nekada radjena kao lektira. Prilicno je lagano za citanje, moze deci da drzi paznju.
Zaboravljena Zemlja nalazila se negde na severu, vetrovi su je obilazili, ladje su je obilazile. Tamo nije krocila ljudska noga. U koralnoj kucici na obali, ziveli su patuljci, brat i sestra, Suncan i Pahuljica. Bili su srescni i bezbrizni, Pahuljica je znala divno da peva i to bi cesto radila. Setali su po gori, jeli slatke jagode i pecurke, pili vodu sa izvora mladosti i lepote. Znali su jezik ptica i razgovarali sa njima, znali su jezik divljih zveri , jahali su jelene i kurjake. Ali, jednog dana, kad je Suncan bio u lovu, a Pahuljica ostala sama u kolarnoj kucici, neka ladja je uspela da se izbori sa vetrom i dodje do obale Zaboravljene Zemlje. Mornari su izasli na obalu i ukrali Suncicu. Galebovi su probali da je spasu, vetrovi su pokusali da potope ladju. Nije nista pomoglo, Suncica je bila zarobljena na toj ladji. Otplovili su negde daleko od Zaboravljene Zemlje. Kapetan je likovao, moci ce svima da se hvali da je bio na tlu zemlje gde nije krocila ljudska noga, a kao dokaz za to imao je zarobljenu Pahuljicu. Kad se Suncan vratio iz lova galebovi su mu ispricali sta se desilo. On je odlucio da krene u potragu za svojom sestrom. Prvo je otisao u goru, kod kovaca iz Vatrenih Pecina. Kovac mu je dao luk i strele sa kojima mogu i zvezde da se obore i mac koji je zaslepljujuce svetleo. Suncan je pripremio mali cun i krenuo da plovi po moru u potrazi za ladjom koja mu je odvela sestru. Posle jedne velike oluje nailazi na napustenu ladju na sred mora. To je bila ladja na kojoj je bila Pahuljica, a nju su odneli vetrovi u olujni zamak, to Suncanu saopstavaju zvezde. Olujni zamak nalazio se na ostrvu na sred mora. Tazeci tako olujni zamak danima, Suncan nailazi na obale tropske zemlje. Tamo su ga napali patuljci-divljaci i zarobili ga, hteli su da ga ubiju. Tada je Suncan izvukao svoj vatrni mac. Patuljci su od straha popadali, ali ih je Suncan ohrabrio recima da im nece nauditi i da samo trazi olujni zamak u kom je zarobljena njegova sestra. A Pahuljica je tugovala u olujnom zamku, slala je galebove da traze Suncana. Oni joj jednog dana rekose da je Suncan krenuo da je trazi. Tako je Pahuljica cekala, cekala i bivala sve slabija.
Ovde se ova prica na kratko prekida, a pisac se priseca svog detinjstva. Deca su se igrala oko stare tvrdjave i verovali su da u njima zive patuljci. Samo je jedan decak uspeo da se popne na tvrdjavu, bio je to Jelen, najhrabriji medju decacima. Jelen je odlucio da saceka patuljke na vrhu tvrdjave, da tamo provede celu noc. Tu se, pored Jelena, pojavljuje patuljak po imenu Suncan koji je strelom oborio zvezdu. Bio je to onaj isti Suncan sa pocetka price, a kako je tu dospeo pisac nam to ostavlja za kasnije.
Sada se vracamo na pricu sa pocetka. Galebovi su nasli Suncana i odveli ga do olujnog zamka. Tamo je Suncan nasao bolesnu Pahuljicu. Odneo je u cun, a onda je uz pomoc galebova pozurio ka Zaboravljenoj Zemlji. Ali Pahuljica je bila slaba i trazila je da stanu na obalu neke zemlje koja lici na njihovu Zaboravljenu Zemlju. Cim su sisli na obalu Pahuljica je umrla, i Suncan je morao tu da je sahrani. Svi su plakali i more, i galebovi, i ribe. Galebovi su joj podigli spomenik od skoljki i korala. Suncan je zbog tuge krenuo da luta morima. Dugo je tako lutao, dok nije jednog dana , kad je svratio na jednu obalu, naisao na malu devojku koja je plakala. Bila je to Zvezdana, plakala je jer je njeno pleme robovalo drugom plemenu. Zvezdanino pleme je bilo pleme patuljaka sa Mesecevih poljana, a bili su robovi patuljaka iz belog dvorca. Suncan se setio Pahuljice, jer je Zvezdana licila na nju. Pomogao je njenom plemenu da se spasi ropstva. Patuljci su ga izabrali za poglavicu. Kasnije su se nastanili u tvrdjavi, istoj onoj u kojoj je decak Jelen proveo noc.
Nastavlja se opet piscevo secanje detinjstva. Dakle, Jelen i Suncan su se sreli, i patuljak vodi decaka u podzemlje tvrdjave. Tamo se Jelen lepo zabavio, patuljci su mu ukazali dobrodoslicu, Zvezdana je svirala na harfi i pevala. Suncan je pozvao Jelena da mu opet dodje u goste i da povede i ostale decake.Tako je Jelen ispricao ostalim decacima sta je doziveo tu noc. Nisu mu svi decaci verovali. Hteo je da im dokaze, stalno je cekao Suncana da se pojavi. Za to vreme, Suncan se nasao u velikoj opasnosti. Patuljak iz istog plemena, Ljutica, dogovorio se sa drugim plemenom sumskih patuljaka da zarobe Suncana. Ljutica je bio ljubomoran na Suncana, i zeleo je da on bude poglavica. Suncan je saznao za ovaj dogovor. Jedan patuljak kog je Ljutica poslao, trebao je da mu ukrade mac. Patuljak se uplasio i sve ispricao Suncanu. Posto je Suncan bio miroljubive prirode, nije zeleo rat sa drugim plemenom. Zato se odlucio za najbolje resenje, poveo je svoje pleme u Zaboravljenu Zemlju. Tako je Jelen uzalud cekao patuljke, oni su vec bili otisli odatle, ostalo je da mu neki decaci vruju a neki ne. Apisac je ovu pricu saznao bas od Jelena jer su mu je patuljci ispricali onu noc kad je bio u podzemlje tvrdjave.
Zaboravljena Zemlja nalazila se negde na severu, vetrovi su je obilazili, ladje su je obilazile. Tamo nije krocila ljudska noga. U koralnoj kucici na obali, ziveli su patuljci, brat i sestra, Suncan i Pahuljica. Bili su srescni i bezbrizni, Pahuljica je znala divno da peva i to bi cesto radila. Setali su po gori, jeli slatke jagode i pecurke, pili vodu sa izvora mladosti i lepote. Znali su jezik ptica i razgovarali sa njima, znali su jezik divljih zveri , jahali su jelene i kurjake. Ali, jednog dana, kad je Suncan bio u lovu, a Pahuljica ostala sama u kolarnoj kucici, neka ladja je uspela da se izbori sa vetrom i dodje do obale Zaboravljene Zemlje. Mornari su izasli na obalu i ukrali Suncicu. Galebovi su probali da je spasu, vetrovi su pokusali da potope ladju. Nije nista pomoglo, Suncica je bila zarobljena na toj ladji. Otplovili su negde daleko od Zaboravljene Zemlje. Kapetan je likovao, moci ce svima da se hvali da je bio na tlu zemlje gde nije krocila ljudska noga, a kao dokaz za to imao je zarobljenu Pahuljicu. Kad se Suncan vratio iz lova galebovi su mu ispricali sta se desilo. On je odlucio da krene u potragu za svojom sestrom. Prvo je otisao u goru, kod kovaca iz Vatrenih Pecina. Kovac mu je dao luk i strele sa kojima mogu i zvezde da se obore i mac koji je zaslepljujuce svetleo. Suncan je pripremio mali cun i krenuo da plovi po moru u potrazi za ladjom koja mu je odvela sestru. Posle jedne velike oluje nailazi na napustenu ladju na sred mora. To je bila ladja na kojoj je bila Pahuljica, a nju su odneli vetrovi u olujni zamak, to Suncanu saopstavaju zvezde. Olujni zamak nalazio se na ostrvu na sred mora. Tazeci tako olujni zamak danima, Suncan nailazi na obale tropske zemlje. Tamo su ga napali patuljci-divljaci i zarobili ga, hteli su da ga ubiju. Tada je Suncan izvukao svoj vatrni mac. Patuljci su od straha popadali, ali ih je Suncan ohrabrio recima da im nece nauditi i da samo trazi olujni zamak u kom je zarobljena njegova sestra. A Pahuljica je tugovala u olujnom zamku, slala je galebove da traze Suncana. Oni joj jednog dana rekose da je Suncan krenuo da je trazi. Tako je Pahuljica cekala, cekala i bivala sve slabija.
Ovde se ova prica na kratko prekida, a pisac se priseca svog detinjstva. Deca su se igrala oko stare tvrdjave i verovali su da u njima zive patuljci. Samo je jedan decak uspeo da se popne na tvrdjavu, bio je to Jelen, najhrabriji medju decacima. Jelen je odlucio da saceka patuljke na vrhu tvrdjave, da tamo provede celu noc. Tu se, pored Jelena, pojavljuje patuljak po imenu Suncan koji je strelom oborio zvezdu. Bio je to onaj isti Suncan sa pocetka price, a kako je tu dospeo pisac nam to ostavlja za kasnije.
Sada se vracamo na pricu sa pocetka. Galebovi su nasli Suncana i odveli ga do olujnog zamka. Tamo je Suncan nasao bolesnu Pahuljicu. Odneo je u cun, a onda je uz pomoc galebova pozurio ka Zaboravljenoj Zemlji. Ali Pahuljica je bila slaba i trazila je da stanu na obalu neke zemlje koja lici na njihovu Zaboravljenu Zemlju. Cim su sisli na obalu Pahuljica je umrla, i Suncan je morao tu da je sahrani. Svi su plakali i more, i galebovi, i ribe. Galebovi su joj podigli spomenik od skoljki i korala. Suncan je zbog tuge krenuo da luta morima. Dugo je tako lutao, dok nije jednog dana , kad je svratio na jednu obalu, naisao na malu devojku koja je plakala. Bila je to Zvezdana, plakala je jer je njeno pleme robovalo drugom plemenu. Zvezdanino pleme je bilo pleme patuljaka sa Mesecevih poljana, a bili su robovi patuljaka iz belog dvorca. Suncan se setio Pahuljice, jer je Zvezdana licila na nju. Pomogao je njenom plemenu da se spasi ropstva. Patuljci su ga izabrali za poglavicu. Kasnije su se nastanili u tvrdjavi, istoj onoj u kojoj je decak Jelen proveo noc.
Nastavlja se opet piscevo secanje detinjstva. Dakle, Jelen i Suncan su se sreli, i patuljak vodi decaka u podzemlje tvrdjave. Tamo se Jelen lepo zabavio, patuljci su mu ukazali dobrodoslicu, Zvezdana je svirala na harfi i pevala. Suncan je pozvao Jelena da mu opet dodje u goste i da povede i ostale decake.Tako je Jelen ispricao ostalim decacima sta je doziveo tu noc. Nisu mu svi decaci verovali. Hteo je da im dokaze, stalno je cekao Suncana da se pojavi. Za to vreme, Suncan se nasao u velikoj opasnosti. Patuljak iz istog plemena, Ljutica, dogovorio se sa drugim plemenom sumskih patuljaka da zarobe Suncana. Ljutica je bio ljubomoran na Suncana, i zeleo je da on bude poglavica. Suncan je saznao za ovaj dogovor. Jedan patuljak kog je Ljutica poslao, trebao je da mu ukrade mac. Patuljak se uplasio i sve ispricao Suncanu. Posto je Suncan bio miroljubive prirode, nije zeleo rat sa drugim plemenom. Zato se odlucio za najbolje resenje, poveo je svoje pleme u Zaboravljenu Zemlju. Tako je Jelen uzalud cekao patuljke, oni su vec bili otisli odatle, ostalo je da mu neki decaci vruju a neki ne. Apisac je ovu pricu saznao bas od Jelena jer su mu je patuljci ispricali onu noc kad je bio u podzemlje tvrdjave.