Ova knjiga nije za mladje uzraste, deca je tesko shvataju. Radnja se svodi na sam zivot psa-vuka, Belog Ocnjaka, slike sveta vidjene vucjim ocima, malo dijaloga. Opis ledenih podrucja samog severa sam po sebi deluje hladno, ljudi su hladni, osecanja su zamrznuta, sam London kao da ne vidi nista lepo u tom delu sveta. Ovo je ipak za starije uzraste, ja sam je citala kao dete, ali tek kad sam je sada citala, shvatila sam svu lepotu ove knjige. Kao detetu ovo mi delo i nije bilo najjasnije, tako je i sa mojim detetom.
Beli Ocnjak
Dva coveka, Henri i Bil, moraju sankama i psima da prevezu sanduk sa mrtvim covekom do najblizeg grada. Medjutim, okolnosti su dosta teske, nalaze se na samom severu, temperature su oko cetrdeset i pet stepeni ispod nule, zalihe hrane su smanjene, a da zlo bude vece prate ih izgladneli vuci. Medju vucima se nalazi polupitoma vucica koja se ne plasi da pridje ljudima. Svakim danom mami jednog po jednog psa da bi ga rastrgao copor vukova. Bil pokusava da spasi jednog psa, ali i on biva pojeden. Na kraju ostaje Henri koji pali vatru oko sebe da bi se spasao, ali stize ga umor i on polako tone u san misleci da mu nema spasa. Ipak je imao srece jer se pojavljuje grupa ljudi i spasava ga. Lukava vucica odvodi copor na vreme cuvsi glasove ljudi. To nije bila obicna vucica, bila je pola vuk a pola pas. Zivela je sa ljudima, ali je nastupio period gladi i ona se pridruzila vucijem coporu. Nastupilo je prolece, perio vucje ljubavi koja je bila veoma ozbiljna. Za naklonost vucice borbu dobija jednooki vuk, kome je zivotno iskustvo pomoglo da savlada protivnike. Uskoro vucica nalazi jamu u blizini reke i tamo koti svoju mladuncad, ne dozvoljavajuci jednookom vuku da im se priblizi jer bi mogao da ih pojede. On im donosi hranu neko vreme, a onda strada u borbi sa zenkom risa. Bio je veliki period gladi i od svih mladunaca prezivljava samo jedno, najjace i najotpornije, ono koje je najvise licilo na svoga oca. Vucic je vremenom izasao iz jame, upoznavao svet, ucio da lovi. Majka ga je stitila i bila stalno u potrazi za hranom za sebe i svog jedinog prezivelog mladunca. Jednom je tako vucic istrazivao okolinu i zalutao u indijanski logor. Medju Indijance uskace i vucica da bi spasla svoje mladunce. Ali jedan od Indijanaca je prepozna, pozva je po imenu Kajci i ona poce da mase repom. Pre nego sto je poslusala zov divljine i otisla medju vukove, zivela je sa tim Indijancem. Tako Kajci ostade u ovom logoru, a sa njom i mali vucic kome dadose ime Beli Ocnjak jer je imao bele ocnjake. Indijanac po imenu Sivi Dabar bio je njegov gazda, i Beli Ocnjak brzo shvati da mora da mu se pokorava. Uskoro ostaje bez majke, jer ona menja vlasnika i odlazi iz logora. Dobija batine od Sivog Dabra jer pokusava da ide za svojom majkom. Tako pocinje da shvata da mora da postuje ljudsku volju. Ostali psi iz logora su ga mrzeli jer je bio vuk. Nisu propustali priliku da ga napadnu, tako je on ucio da se bori.Vremenom postade najjaci medju psima, vukao je zapregu i bio na njenom celu. Ali je u isto vreme bio i veoma divalj, jer je takav morao da bude da bi preziveo. Pokoravao se svom gazdi i vise nikome. Sivi Dabar je poceo da trguje sa belim ljudima, dosao je u utvrdjenje blizu mesta Jukon gde su stalno dolazili novi kopaci zlata. Tu je lepo razvio svoj posao trgovine. Za to vreme, Beli Ocnjak, koji je tu bio sa ostalim psima iz zaprege, nije propustao priliku da napada druge pse koji su tamo dolazili sa ljudima. Voleo je da napada i da tom prilikom udavi svakog novog psa, a kasnije bi ga njegovi drugovi iz zaprege rastrgli. To je sve posmatrao kuvar iz utvrdjenja i pozeleo je da poseduje Belog Ocnjaka. On se zvao Lepota Smit, ali ne zbog lepote, vec suprotno, bas zbog velike ruznoce. Osim sto je bio ruzan bio je i veoma zao. Okupio je Belog Ocnjaka od Sivog Dabra, i to tako sto mu je dao veliku kolicinu alkohola. Ovo je bio najgori period za Belog ocnjaka, jer ga je Lepota Smit tukao, drzao u kavezu, drazio njegovu divlju prirodu. Ovo sve zato da bi stvorio dobrog borca, jer je Beli Ocnjak sluzio samo za borbe sa drugim psima. Borbe bi se uvek zavrsavale njegovom pobedom, ubijao je svoje protivnike, a to je sve donosilo dobru zaradu Lepoti Smitu. Jednog dana za protivnika je Beli Ocnjak dobio buldoga Cerokija. Bio je gotov da nastrada da se nije pojavio Vidon Skot i na silu odvojio buldoga. Otkupio je Belog Ocnjaka od Lepote Smita i poceo da ga neguje. Kad se oporavio, Beli Ocnjak, nije mogao bas lako da se privoli da bude pitom. Izbijala je njegova divlja priroda, dani provedeni u ropstvu i u borbama. Vidon Skot je bio strpljiv i uz pomoc dosta ljubavi i paznje od Belog Ocnaka stvorio jednog pitomog vuka. Vremenom je toliko zavoleo Skota da je tugovao kad god nije bio u blizini, nije hteo da jede dok se on ne vrati. Skot je bio sa juga, a na severu je boravio samo zbog posla, ali morao je nekad da ide kod svojih kuci. Tako se jednom desilo da je Beli Ocnjak ostao zakljucan u kuci da bi Skot mogao da otputuje. Kada je vec bio ukrcan na brod i minuti su ostali do pocetka plovidbe, slucajno je medju putnicima opazio i dobro poznatog vuka. Beli Ocnjak jeskokom razbio prozor i iskocio da bi pozurio za svojim vlasnikom. Skot nije imao srca da ga kaznjava, vec ga je poveo sa sobom na jug. Trebalo je dosta vremena da vuk nauci neka pravila, recimo da postuje ostale pse sa imanja, zatim da ne lovi domacu zivinu, da prihvati da ga deca grle i igraju se sa njim... Vremenom je naucio sva pravila i svi su ga zavoleli. Jos vise su ga zavoleli kad je napao ozloglasenog kriminalca koji se sunjao nocu po kuci. Tada je kriminalac bio prosto zaklan, ali je i Beli Ocnjak pretrpeo velike povrede. Lekar nije verovao u njegov oporavak, ipak je otporna priroda koju je samo vuk posedovao, uspela da prebrodi smrtonosne rane. Kada je ponovo ucio da hoda oko njega su se pojavili stenci kojima je on bio otac, ovcarka sa imanja se nedavno bila ostenila. Beli Ocnjak je strpljivo dopustao da se motaju oko njega legavsi i dremajuci na suncu.
