Vuk u knjizevnosti i mitologiji

Voditelj Srdjan Dincic je nedavno pricao o tome kako njegova cerkica najvise voli vuka od svih likova iz bajki. Mozda deluje smesno, dete voli vuka i ako je on negativna licnost. E, pa, ne mora uvek da bude tako.
Knjiga o dzungli prikazuje vuka u nekom drugom svetlu. On ne samo da nije negativan, vec i odgaja malog decaka izgubljenog u dzungli. U pitanju je vucica koja svoje mladunce ne odvaja od novopridoslog clana, decaka. Protivi se zakonima dzungle, u stanju je da se bori sa bilo kim ko se priblizi Mogliju.
 Mitologija starog Rima nam isto govori da vuk moze da bude u prijateljskoj vezi sa covekom. Osnivace Rima, Romula i Rema odgajila je vucica.
Slovenska mitologija takodje pominje vukove, veliko bozanstvo Dazbog je u tesnoj vezi sa njima.
Nordijska mitologija je isto naklonjena ovoj zivotinji, bog Odin je prikazivan sa pratnjom dva vuka.

Odin sa vukovima

Moramo da pomenemo jos jedan roman gde je vuk covekov prijatelj. To je Beli Ocnjak, poznato delo pisca Dzeka Londona, u kome pisac odaje utisak da je veliki poznavalac vukova kao zivotinjske vrste. Zapravo, sto se samog Belog Ocnjaka tice, on je mesavina vuka i psa, ali je njegov izgled bio potpuno vucji, a i njegov karakter veoma cesto. Divlja priroda ove zivotinje pokoravala se coveku  zbog navike i potrebe. Na kraju nailazi covek koji mu pruza ljubav i on je uzvraca totalnom odanoscu. Ono sto nije mogao bic, pripitomila je ljubav, tako nam je London pokazao da je vuk u stvari jedna pametna i odana zivotinja.