Vuk u knjizevnosti i mitologiji

Voditelj Srdjan Dincic je nedavno pricao o tome kako njegova cerkica najvise voli vuka od svih likova iz bajki. Mozda deluje smesno, dete voli vuka i ako je on negativna licnost. E, pa, ne mora uvek da bude tako.
Knjiga o dzungli prikazuje vuka u nekom drugom svetlu. On ne samo da nije negativan, vec i odgaja malog decaka izgubljenog u dzungli. U pitanju je vucica koja svoje mladunce ne odvaja od novopridoslog clana, decaka. Protivi se zakonima dzungle, u stanju je da se bori sa bilo kim ko se priblizi Mogliju.
 Mitologija starog Rima nam isto govori da vuk moze da bude u prijateljskoj vezi sa covekom. Osnivace Rima, Romula i Rema odgajila je vucica.
Slovenska mitologija takodje pominje vukove, veliko bozanstvo Dazbog je u tesnoj vezi sa njima.
Nordijska mitologija je isto naklonjena ovoj zivotinji, bog Odin je prikazivan sa pratnjom dva vuka.

Odin sa vukovima

Moramo da pomenemo jos jedan roman gde je vuk covekov prijatelj. To je Beli Ocnjak, poznato delo pisca Dzeka Londona, u kome pisac odaje utisak da je veliki poznavalac vukova kao zivotinjske vrste. Zapravo, sto se samog Belog Ocnjaka tice, on je mesavina vuka i psa, ali je njegov izgled bio potpuno vucji, a i njegov karakter veoma cesto. Divlja priroda ove zivotinje pokoravala se coveku  zbog navike i potrebe. Na kraju nailazi covek koji mu pruza ljubav i on je uzvraca totalnom odanoscu. Ono sto nije mogao bic, pripitomila je ljubav, tako nam je London pokazao da je vuk u stvari jedna pametna i odana zivotinja.

Citati iz knjige Beli Ocnjak

Divljina ne voli kretanje. Zivot je vredja jer je zivot kretanje, a divljina uvek tezi da unisti kretanje. Ona zamrzava vodu da ne tece u more, izbija sok iz stabala dok im se ne sledi i njihova mocna srz, a najokrutnije i najstasnije napada i tezi da savlada coveka- to najnemirnije bice, koje se vecito buni protiv sudbine da svako kretanje na kraju dovede do prestanka kretanja.

Tisina ih je okruzivala sa svih strana svojom prisutnoscu.Delovala je na njihove duse kao sto veliki pritisak duboko u vodi utice na tela ronioca.Satirala ih je snagom prostorabez kraja i snagom neumoljive odluke.Satirala ih je do najdubljih kutaka njihovog duha cedeci iz njih, kao sok iz grozdja, svu laznu vatru, odusevljenje i neumesno samopouzdanje ljudske duse, dok nisu shvatili da su ograniceni i maleni, sitne cestice slabog znanja i male pameti usred igre i kovitlanja velikih, slepih elemenata i sila.

...hemija zivota koja ih je stvorila zahtevala je svetlost kao nasusnu potrebu...

Strah! To je zavestanje divljine kome nijedna zivotinja ne moze da izbegne ni da ga zameni za tanjir supe.

...jer je nepoznato bio jedan od glavnih elemenata koji su izazivali strah.

Nista se nije micalo, niti se sta culo, a to je slutilo na zlo. Osecao je neku skrivenu opasnost, nevidljivu i neslucenu.

Njegovo nasledje moglo bi se uporediti sa ilovacom. Ona je sadrzavala razlicite mogucnosti i mogla se oblikovati u raznim vidovima. Sredina je oblikovala ilovacu i davala joj odredjen oblik... I tako je od ilovace njegove prirode, delovanjem sredine u kojoj je ziveo, njegova narav poprimila svojstven vid. Tome nije mogao izbeci.

Da je Sivi Dabar bio sklon paznji i ljubavi, mogao je iz dubine prirode Belog Ocnjaka izvuci sve ljubazne osobine. Ali nije bilo tako. Ilovaca Belog Ocnjaka oblikovala se sve dok nije postao ono sto je bio - mrgodan, inokosan, neljubazan i surov, neprijatelj sopstvene vrste.

Iz  njegovog nakaznog tela i izopacenog duha izbijala su nezdrava zracenja na neki skriven nacin, kao sto se magla dize iz malaricnih ostrva. Beli Ocnjak je osecao, ne razmisljanjem niti svojim culima, nego nekim drugim neznanim i dalekim saznanjem, da je taj covek zao i opasan, da je rdjav i da ga treba mrzeti.

...bese svirep onako kao sto su kukavice svirepe. Sam je slinio i puzao pred udarcem ili ostrom reci coveka, a svetio se na slabijim stvorenjima... Buduci da nije mogao sopstvenu snagu ispoljiti nad sebi slicnima, udarao je na niza stvorenja i tako se zadovoljavao.

S vremenom se naklonost  sve brze pretvarala u ljubav... mada u njegovoj svesti nije postojalo saznanje ljubavi. Ono se manifestovalo kao praznina, koja trazi da bude ispunjena.

Naklonost je zamenila ljubav. A ljubav je bila sonda koja je doprla do dubine  u koju nista drugo nije prodiralo. A iz te dubine se, kao odgovor, javlja nova stvar- ljubav. Uzvracao je ono sto mu je bilo pruzeno.

Beli Ocnjak, Dzek London

Ova knjiga nije za mladje uzraste, deca je tesko shvataju. Radnja se svodi na sam zivot psa-vuka, Belog Ocnjaka, slike sveta vidjene vucjim ocima, malo dijaloga. Opis ledenih podrucja samog severa sam po sebi deluje hladno, ljudi su hladni, osecanja su zamrznuta, sam London kao da ne vidi nista lepo u tom delu sveta. Ovo je ipak za starije uzraste, ja sam je citala kao dete, ali tek kad sam je sada citala, shvatila sam svu lepotu ove knjige. Kao detetu ovo mi delo i nije bilo najjasnije, tako je i sa mojim detetom.



Beli Ocnjak

Dva coveka, Henri i Bil, moraju sankama i psima da prevezu sanduk sa mrtvim covekom do najblizeg grada. Medjutim, okolnosti su dosta teske, nalaze se na samom severu, temperature su oko cetrdeset i pet stepeni ispod nule, zalihe hrane su smanjene, a da zlo bude vece prate ih izgladneli vuci. Medju vucima se nalazi polupitoma vucica koja se ne plasi da pridje ljudima. Svakim danom mami jednog po jednog psa da bi ga rastrgao copor vukova. Bil pokusava da spasi jednog psa, ali i on biva pojeden. Na kraju ostaje Henri koji pali vatru oko sebe da bi se spasao, ali stize ga umor i on polako tone u san misleci da mu nema spasa. Ipak je imao srece jer se pojavljuje grupa ljudi i spasava ga. Lukava vucica odvodi copor na vreme cuvsi glasove ljudi. To nije bila obicna vucica, bila je pola vuk a pola pas. Zivela je sa ljudima, ali je nastupio period gladi i ona se pridruzila vucijem coporu. Nastupilo je prolece, perio vucje ljubavi koja je bila veoma ozbiljna. Za naklonost vucice borbu dobija jednooki vuk, kome je zivotno iskustvo pomoglo da savlada protivnike. Uskoro vucica nalazi jamu u blizini reke i tamo koti svoju mladuncad, ne dozvoljavajuci jednookom vuku da im se priblizi jer bi mogao da ih pojede. On im donosi hranu neko vreme, a onda strada u borbi sa zenkom risa. Bio je veliki period gladi i od svih mladunaca prezivljava samo jedno, najjace i najotpornije, ono koje je najvise licilo na svoga oca. Vucic je vremenom izasao iz jame, upoznavao svet, ucio da lovi. Majka ga je stitila i bila stalno u potrazi za hranom za sebe i svog jedinog prezivelog mladunca. Jednom je tako vucic istrazivao okolinu i zalutao u indijanski logor. Medju Indijance uskace i vucica da bi spasla svoje mladunce. Ali jedan od Indijanaca je prepozna, pozva je po imenu Kajci i ona poce da mase repom. Pre nego sto je poslusala zov divljine i otisla medju vukove, zivela je sa tim Indijancem. Tako Kajci ostade u ovom logoru, a sa njom i mali vucic kome dadose ime Beli Ocnjak jer je imao bele ocnjake. Indijanac po imenu Sivi Dabar bio je njegov gazda, i Beli Ocnjak brzo shvati da mora da mu se pokorava. Uskoro ostaje bez majke, jer ona menja vlasnika i odlazi iz logora. Dobija batine od Sivog Dabra jer pokusava da ide za svojom majkom. Tako pocinje da shvata da mora da postuje ljudsku volju. Ostali psi iz logora su ga mrzeli jer je bio vuk. Nisu propustali priliku da ga napadnu, tako je on ucio da se bori.Vremenom postade najjaci medju psima, vukao je zapregu i bio na njenom celu. Ali je u isto vreme bio i veoma divalj, jer je takav morao da bude da bi preziveo. Pokoravao se svom gazdi i vise nikome. Sivi Dabar je poceo da trguje sa belim ljudima, dosao je u utvrdjenje  blizu mesta Jukon gde su stalno dolazili novi kopaci zlata. Tu je lepo razvio svoj posao trgovine. Za to vreme, Beli Ocnjak, koji je tu bio sa ostalim psima iz zaprege, nije propustao priliku da napada druge pse koji su tamo dolazili sa ljudima. Voleo je da napada i da tom prilikom udavi svakog novog psa, a kasnije bi ga njegovi drugovi iz zaprege rastrgli. To je sve posmatrao kuvar iz utvrdjenja i pozeleo je da poseduje Belog Ocnjaka. On se zvao Lepota Smit, ali ne zbog lepote, vec suprotno, bas zbog velike ruznoce. Osim sto je bio ruzan bio je i veoma zao. Okupio je Belog Ocnjaka od Sivog Dabra, i to tako sto mu je dao veliku kolicinu alkohola. Ovo je bio najgori period za Belog ocnjaka, jer ga je Lepota Smit tukao, drzao u kavezu, drazio njegovu divlju prirodu. Ovo sve zato da bi stvorio dobrog borca, jer je Beli Ocnjak sluzio samo za borbe sa drugim psima. Borbe bi se uvek zavrsavale njegovom pobedom, ubijao je svoje protivnike, a to je sve donosilo dobru zaradu Lepoti Smitu. Jednog dana za protivnika je Beli Ocnjak dobio buldoga Cerokija. Bio je gotov da nastrada da se nije pojavio Vidon Skot i na silu odvojio buldoga. Otkupio je Belog Ocnjaka od Lepote Smita i poceo da ga neguje. Kad se oporavio, Beli Ocnjak, nije mogao bas lako da se privoli da bude pitom. Izbijala je njegova divlja priroda, dani provedeni u ropstvu i u borbama. Vidon Skot je bio strpljiv i uz pomoc dosta ljubavi i paznje od Belog Ocnaka stvorio jednog pitomog vuka. Vremenom je toliko zavoleo Skota da je tugovao kad god nije bio u blizini, nije hteo da jede dok se on ne vrati. Skot je bio sa juga, a na severu je boravio samo zbog posla, ali morao je nekad da ide kod svojih kuci. Tako se jednom desilo da je Beli Ocnjak ostao zakljucan u kuci da bi Skot mogao da otputuje. Kada je vec bio ukrcan na brod i minuti su ostali do pocetka plovidbe, slucajno je medju putnicima opazio i dobro poznatog vuka. Beli Ocnjak jeskokom razbio prozor i iskocio da bi pozurio za svojim vlasnikom. Skot nije imao srca da ga kaznjava, vec ga je poveo sa sobom na jug. Trebalo je dosta vremena da vuk nauci neka pravila, recimo da postuje ostale pse sa imanja, zatim da ne lovi domacu zivinu, da prihvati da ga deca grle i igraju se sa njim... Vremenom je naucio sva pravila i svi su ga zavoleli. Jos vise su ga zavoleli kad je napao ozloglasenog kriminalca koji se sunjao nocu po kuci. Tada je kriminalac bio prosto zaklan, ali je i Beli Ocnjak pretrpeo velike povrede. Lekar nije verovao u njegov oporavak, ipak je otporna priroda koju je samo vuk posedovao, uspela da prebrodi smrtonosne rane. Kada je ponovo ucio da hoda oko njega su se pojavili stenci kojima je on bio otac, ovcarka sa imanja se nedavno bila ostenila. Beli Ocnjak je strpljivo dopustao da se motaju oko njega legavsi i dremajuci na suncu.

Deca citaju

Hocu kuci!, Jasminka Petrovic

Lepo i lako za citanje. Deca se najcesce odmah u startu pronadju. Ilustracije povecavaju zanimljivost knjige. U nasem slucaju, gledajuci ocima moga sina, ilustracije bude mastu. Na moje pitanje sta je njegov konacan utisak sto se tice ove knjige, rekao mi je da u ovoj knjizi treba ja da se pronadjem.😁
Valjda zato da ne pocne da trazi nove roditelje.

Hocu kuci!

Decak Nikola je ljut na svoje roditelje. Teraju ga na spavanje a on bi jos igrao igricu. I stalno mu nesto naredjuju, on misli da su njegovi roditelji najgori na svetu. Resio je da nadje nove roditelje. Krece u potragu, a sa sobom je poneo samo Monstruma. Nasao se na nekoj novoj, cudnoj planeti. Nikola progovara kako mu njegovi drugovi Pedja i Joca nece verovati kad im bude pricao. Kad je to izgovorio oni se pojavljuju, ali ubrzo i nestaju jer Nikola tako zeli, to je njegova planeta. Ljut je na njih jer su ga izbacili iz fudbalskog tima. Zatim je nikola nasao ogroman kompjuter i seo da igra igricu. Igrao je dok ga nije pojeo mrak. U mraku je poceo da vice da zeli nove roditelje i mrak je nestao a novi roditelji su se pojavili. Bili su to mali decak i devojcica. Njima je bilo samo do igre, sto je Nikoli prvo vreme i odgovaralo, a posle se umorio, zeleo je da pije caj, toplu cokoladu. Njegovi novi roditelji na to nisu obracali paznju vec su nastavili sa igrom. Nikola je uzeo svog Monstruma i pozeleo nove roditelje, neke brizne, koji ce da ga cuvaju i hrane. Tako je dobio druge roditelje, dzinove i oni mu nisu dozvoljavali nista da radi. Sve obaveze su zavrsavali sami. Za to vreme Nikolini pravi roditelji su primetili da ga nema i pozvali su policiju. Nikola i njegov verni pratilac Monstrum dobijaju nove roditelje. Oni su bili kao roboti koji samo naredjuju. Tako Nikola shvata da su njegovi roditelji najbolji na svetu. Jedna zvezda je ovo cula i vratila decaka svojoj kuci.

Svidela nam se sledeca misao

Moji mama i tata nisu ni najbolji ni najlepsi roditelji na svetu, ali ja njih volim i oni vole mene.
 

Simonida, najmladja srpska kraljica, Slobodan Stanisic

Deca citaju srpsku istoriju, ovo je nacin da je najlakse citaju. Iz ugla jednog desetogodisnjaka, mog sina, gledano, lako je za citanje i interesantno. I tako malo naucimo i nesto iz nase bogate istorije.  Jer, "Istorija je uciteljica zivota", ako je za verovati latinskim poslovicama.

Simonida


Simonida je bila vizantijska princeza, koju je njen otac, Andronik Drugi, udao za dosta starijeg srpskog kralja Milutina. U vreme sklapanja braka, Simonida je bila jos devojcica, a brak je sklopljen zarad mira Vizantije i Srbije.
Uvreme dogadjaja ove price Simonida ima deset godina. Devojcica sve vise prihvata Srbiju, ali cezne za svojim ocem i njegovim dvorom. Sa njom su iz Vizantije dosle cetiri dvorske dame da joj budu uciteljice. Stroga Junija skrece devojcici paznju na ucenje. A posle ucenja Simonida ide u setnju gde je ceka njen ljubimac jarac Jaran. Dobila ga je dok je bio malo jare, a kada je porastao rogovima je udarao svakog osim Simonide. Devojcica ima i prijateljicu Petru, zenu iz naroda. Na nju su ljubomorne dvorjanke koje su dosle iz Vizantije. One se dogovaraju kako da vrate devojcicu za Vizantiju, nezadovoljne svojim polozajem u Srbiji. Dolazi Junijin prijatelj Oniko Opukro i kuje zaveru sa Junijom. U medjuvremenu, Milutin odlazi u pohod na Hum i mala Simonida ostaje nezasticena.Oniko Opukro pokusava da je ubedi da dolazi sa dvora njenog oca, ali mu devojcica ne veruje. Kada je krenula u setnju Oniko opet pokusava da joj pridje, medjutim, dotrcava jarac i udara ga po ledjima jer ne dozvoljava da neko pridje Simonidi. Posle toga Oniko opet ubedjuje devojcicu da dolazi sa carskog dvora i pruza joj zlatnu statuu. Bila je to njena igracka, statua boginje Zoe, i Simonida poverova Oniku da je prijatelj njenog oca. Javi joj se velika zelja da vidi oca, ali je mislila da joj Milutin to ne bi dozvolio. Junija je ubedjuje da ide za Vizantiju dok Milutin nije tu i da on o tome nista nece da sazna. Krenule su na put kocijom, a verna Petra je, naslutivsi da se radi o nekoj prevari, krenula sa njima sakrivena na zadnjoj strani kocije. Jarac Jaran je potrcao za kocijom. Kocija se posle nekog vremena voznje zaustavila, a neko je kraljicu izvukao napolje. Kocija je produzila svoj put a Simonida se nasla ispred grupe bandita, a tu je bio i Oniko Opukro koji je brojao zlatnike dobijene za obavljen posao. Simonida shvati da nije trebala da mu veruje. Neocekivano se pojavljuje Petra koja macem pokusava da spase svoju kraljicu. I jarac Jaran se pojavi i svom snagom udari Onika. Napadaci su savladali Petru  i njihov vodja je nameravao da ih ubije. Ali tada se pojavljuje iguman Danilo i drenovim stapom uspeva da savlada sve napadace. Simonida i Petra su oslobodjene i njihov spasilac iguman Danilo krece da ih otprati do dvora. Simonida ce kasnije saznati da je Danilo bio jedan od najboljih boraca kralja Milutina i da je sve napustio i otisao u Hilandar. Na povratku u dvor nailaze na smesan prizor: Oniko Opukro je na drvetu a Jaran stoji ispod i ceka ga da sidje. Uz ojasnjenje igumana Danila, kralj Milutin oprasta Simonidi pokusaj bekstva. Dozvoljava joj da ide u Vizantiju i posecuje oca. Statua boginje Zoje bila je vracena na carski dvor jer je odatle bila ukradena, po zelji kraljice Simonide. I pored velike razlike u godinama, Simonida do kraja ostaje sa Milutinom i neguje ga kad je bio na samrti.

Neke zanimljivosti iz price Riki-Tiki-Tavi

* Kao sto sam vec pomenula, postoji animiran film sa ovim nazivom. Inace, film je snimljen 1975. godine, saradnjom sovjetskog i indijskog filmskog studija.
*Otac decaka Tedija u prici je oznacen kao "veliki covek", bez nekog licnog imena. Kipling naglasava da je to beli covek i da je Englez Mozda je time hteo da prica bude zanimljivija, jer se Englezi bas nesto ne srecu sa mungosima i zmijama, a mozda samo zato sto je prica namenjena deci iz njegove rodne Engleske. Znamo da je Kipling proveo u Indiji godine detinjstva, da bi bio poslat u Englesku u vojnu skolu. Kasnije se vraca Indiji poslovno, a i kroz razne price o ovoj zemlji. Postoje tumacenja da je bio veliki postovalac britanskog imperijalizma i da je bio rasista. Kako god, prica se dotice perioda kada Englezi zive u Indiji, zapravo kada je Indija bila engleska kolonija, pa tako prica dobija istorijski i kulturni kontekst.
*Bice opet pomenuti beli ljudi kroz pricu, jer mungosa uci majka kako da se ponasa sa belim ljudima, posto je ona zivela u generalovoj kuci.Tako znamo vreme desavanja radnje, druga polovina devetnaestog i prva polovina dvadesetog veka, vreme britanskog kolonijalizma u Indiji.
*Ime zmije Nag nastalo je od indijske reci za zmiju. Kobra je sveta zivotinja u Indiji, sam Nag pominje boga Bramu, kako mu je on stavio vecni beleg. Nag je, po piscevim recima"pet stopa dug od jezika do repa" i okarakterisan je kao zlo.
*Riki je simbol tipskog junaka- kvaliteti hrabrosti, snage i lojalnosti, on svoje vrline koristi za borbu protiv zla. Ako malog mungosa nadju mrtvog, jer je verovao da ce u kupatilu da nastrada od Naga, neka ga bar nadju sa zubima zarivenim u kobrinu glavu. Ovde glavni lik- mungos, pokazuje tipican kod casti i duznosti. Mozda pisac ima usadjene ove osobine zbog surove vojne skole u kojo se skolovao.
*Ptica Darzi nista drugo ne radi samo peva. Riki ga naziva sakom perja jer mu remeti planove svojom pesmom i obavestava sve da je Riki ubio Naga, a mungos je posao da trazi Nagainu. Pisac zeli Darzija da napravi jos smesnijim pa nam govori da mu je i mozak od perja. A onda  ima jos jedno misljenje, da je Darzi u nekim stvarima veoma licio na coveka, kada je ostao da cuva mlade i da peva, dok je njegova zena morala da sluzi kao mamac Nagaini da bi Riki pronasao jaja u leji sa lubenicama. I mi sami mozemo da se setimo ljudi iz svog okruzenja sa slicnim ponasanjem...